U hlad ruža htela sam da se sklonim Ali zaspah u knjizi Otvorenoj na pesmi o (m)učitelju
Pesnici davnašnji Pod senkama i zemljom Računaju li na serafime Na tamninu, na prozorska okna Na odškrinuta vrata i tajnu života Na grane čempresa koje tišinom mame I dugo severno jutro pod harfama
Na izmaku vidokruga Neka nam ćutnja iščupa istinu Od kamena spevanu
*Upućeno čitaocima
1
Tuga je skrivena u glavi ovenčanoj krvlju Ka mudrosti zvanoj Jerusalim Ubijate čoveka što daljinu osluškuje Je li tamo zbilja “Ecce Homo” Viša hijerarhija Španije Dok teče vreme očaj silazi do krvarenja Bolno nikad, ne priznajući bol Ptica sam Ptica sa željom da umre u Španiji
Napisaću u izveštaju U mekim plodovima krije se Namučena Hulija Burgos
Onostrano sećanje otkucava šest časova
2
Taština na lisičjem tragu Gle, čuda! Čas naizgled jednoličan Pogodan za izokrenut tren ili večnost Mučenica i njena kćer što peru noge Ukrašene ekserom umesto sandalama Ćutke razgovaraju
Samo ne zamor iznutra Obale i strugotine maštaju Kćeri želiš da ti se omakne prah I uznemiriš teret, nebice i vitice Zamišljena preko puta kamenja odolevaš Crnja od noći Strah te da neće više biti kičmenjaka
Treći je čas u noći Posle
3
Ne shvataš - prosuta krv zvoni Od otkrića pogrešno strepiš U agoniji sebe same Dok vapimo na grčkim terasama
Kćeri Mirne su reke čujne u naporu I to zajedno
U ogledalima je put ka mrtvoj zemlji I obožavaoci hronometra I neostvarivi cvat leta
Goluba na vatru kćeri moja Naješćemo se I skakavce kćeri moja Pre nego nas napuste kroz prozore
Predosećam da nepouzdani čovek Stišava dah i kreće putem Lepote, Zapovesti i Ratova
Znakovi pored puta jedino ti preostaju
4
Tako mi govoraše mati
Ne traži više zemlju Zaboravljena među drvećem Ispod kojeg si rođena
U izabranoj noći Kada su skakavci odleteli sa terasa U gomilu glasova punih mržnje Ka meni upućenih
Majko tiha U meni ni glas da zapucketa Otkud sam mogla znati Za drugu stranu karata
Dolaze li već da me povedu Ukorenjeni u poslednjem jutru metka
Ustajem bosa More se uplašilo Ko zemlja od groma
Trnov venac više niko ne pominje
5
Iako svaka rana ne krvari Ipak Svake večeri umire po jedan čovek Zašto
6
Nastaće polutama i osama Služicu sama u sebi, iako nisam svoja Pred ranjenim kolenima sve se otvara Cvetovi i misli, priče o pravdi Lobanje razuzdane i doba bez predaha
Znam kazniće me Bog Ali u grču strasti Neće me slomiti odsutni
Igrasmo celoga dana Samoća ponovo dolinama Grlena iznad kladenca I ljudima greh
Uplašim se da budem
7
Sen bi tvoja bila I nevestinski veo I vrisak prvi Zločin iz strasti I krv vremena i nevremena
Bolje da se uplašimo
Tajna paprati i beše i ne beše I strah Odnekud samoća izgreva neokrznuta
Zatvorena u zvezde u sebi Očima volim i dalje Bez ljubavi mrak će me razneti
------------------------- Iz zbirke "Mrak će razumeti"
