KNJIGOMAT
Virtualni časopis za književnost, godina deveta
Poezija arhiv
6.11.2005
Tužne šansone


prolećna


znam da je jablan pod tvojim prozorom
već propupio
pustio mlade listiće
da su magnolije i lale
prekoputa
procvetale
ipak
u širokom luku
obilazim tvoju ulicu
i ne znam zašto
setim se onog divnog zaveta
izrečenog nekad davno, davno
«moje će telo čekati na tvoje ispod nekog kamena»

gde
kroz koje su to bušne džepove
nepovratno poispadala
ona jutra
i tmurna
i topla
svakakva
naše večeri
uz čašu vina
tihu muziku
i međusobne poglede
s malo sunca u očima
one noći
kad sam potpuno smiren
staložen
ležao šćućuren uz tebe

s druge strane
istina je
još uvek mi uspeva
da vratim osmeh na lice
ponekoj ženi
da povremeno neka od njih
čak dođe
sve do mog predgrađa
samo da bi mi dala čokoladu
donela kolač od voća
bocu vina
ili neku novu knjigu
popila šolju čaja
ili kakvog drugog pića

«život ide dalje»
kažu pametni ljudi
ali
bojim se
ove slike
što se vrte po čitavu noć
i čitav dan
ovu rupu u mojoj utrobi
ovu prazninu u srcu
neće izlečiti ni vreme
ni savremena medicina

znam ja
mnogo toga smo i propustili
namerno ili nehotice
da učinimo
jedno za drugo
znam to, znam...

rominja neka sitna
prolećna
kližem se niz lorkinu ulicu
(trebalo je davno da kupim nove cipele, očigledno)
dolazim doma
hranim kornjaču
sedam u fotelju
strogo vodeći računa
da ne posmatram onaj ugao sobe
u kojem je stajao tvoj pribor za slikanje
štafelaj
platna
boje
kistovi
i slično

na stočiću pokraj mene
boca
čaša
jutrošnja nepopijena kafa
i vaza sa onim čudnim žutim cvećem
kojem nikako da zapamtim ime
i koje sam sinoć
(evo, stidim se)
ukrao za sebe
u parkiću
prekoputa
pušim cigaretu
gledajući u neodređenom smeru
dok žute latice
lagano padaju po mom ramenu

Beograd, 2005.



tuđe uspomene



sećam se
portobello road
gde sam te prvi put dotakao
da ti skrenem pažnju
na jednu lepu fasadu
prolaznici
beže od kiše
a prodavci voća
zatvaraju tezge
sećam se
crkvene porte
gde smo slušali
najtopliju tišinu
sećam se
gledam te dok spavaš
usana nekako napućenih
dišeš duboko
osluškujem
čaršav
preko tvojih bokova
nežno
ocrtava
interesantno
ne mogu da se setim
kakve su ti bile
obrve
sećam se
drvoreda
što seče vinograd
vetar duva uporno
polako hodamo
držiš ruku
u džepu mog kaputa
razmišljam
dok te još nisam upoznao
zvuči glupo
ali
stvarno mi je nešto nedostajalo
sećam se
tvojih pisama
blassblaufrauenschrift
koja si ostavljala svakog jutra na jastuku
dok još spavam
sećam se
kako strpljivo čekaš
dok ja stojim
ispred tri moneove slike
potom
gledam te kako igraš
uz muziku
sama
naše duge šetnje
po ulicama oko covent gardena
sećam se
u vozu
spavamo isprepleteni
putujemo
naša mala soba
za bogate turiste
iznad café de la paix
preskupo ali ti si tako želela
trg
puno ljudi
sećam se
jedne ploče
što svira iznova
i iznova
(tom waits, closing time, mislim)
sećam se
držim te za ruku
jer si uplašena
onda
restorančić kojem sam zaboravio ime
ali bih ga i danas
zatvorenih očiju
pronašao
ćutimo
satima
uz bocu vina
dođavola takvo ćutanje je ružno
a ovu knjigu
sam kupio one subote
čekajući da završiš kod frizera
ulice su bile vlažne
od noćne kiše
ili su to bili perači ulica
rano jutro
još uvek malo prohladno
posle smo zajedno
otišli na kafu
pa je nismo popili
jer smo malo vikali
jedno na drugo
pa nam je nakon toga
bilo neprijatno
sećam se
zalivaš cveće
pevušiš
da bi bolje raslo
crvenih obraza
posle posla
ispijaš konjak ''na eks''
bunim se
hej
imaj poštovanja
to je dobro piće
sećam se
proleća u grčkoj
kad si me treznila
sirćetom i maslinovim uljem
odvratno
tako su te posavetovale
susetke
tako one muče
svoje muževe
a onda leto
izgoreli od sunca
ležimo u sobi
s velikim vlažnim peškirom
preko nas
šapatom: slušaj
prosto zuji koliko je vruće
uveče
sedimo na terasi
uz hladni chenin blanc
tad smo ga otkrili
posmatram tvoj profil
skidaš cipelu
da istreseš pesak s plaže
a tvoja noga
mala
bože kakvo je to stopalo
sećam se
svađaš se sa konobarom
jer mi je doneo pogrešno piće
ne ono koje sam naručio
vodimo ljubav
uz uključen televizor
ljubavni film
učim te svoj jezik
govoreći poeziju naglas
vidim
sediš na ivici kade
dok se brijem
utrljavaš neku kremu
na lice
podloga za šminku
tako nešto
skupljaš opalo lišće po dvorištu
samo lepe primerke
još uvek se desi da poneki list
ispadne iz knjige koju nisam davno
uzimao u ruke
sećam se
izlaziš u drugu sobu
da telefoniraš
a ja se pravim da čitam novine
berzanske izveštaje
bože mi oprosti, kako sam bio...
sećam se
našeg psa
skoro štene
kojeg smo svako jutro pronalazili na krevetu
između nas
sećam se
kad si prvi put otišla
gledao sam kroz prozor
na praznu ulicu
noć
i plakat za kaubojski film
prekoputa
radijatori u sobi hladni
bojler u kupatilu
šišti
i tvoje oči
koje sam video čim zatvorim svoje
sećam se
mirisa tvoje odeće
koju si zaboravila u ormaru
jedne velike kartonske kutije
pune fotografija
bože šta li sam uradio s njom
u kojoj su li se selidbi
izgubile
sećam se
i mirnih večeri
ti slikaš
ja pišem
ili čitam
sedeći u beržeri
sećam se
cveća koje je stizalo
svakog jutra
kasnije otužno mirisalo
po čitavom stanu
možda je trebalo da pitam
ko ga šalje
možda
noćni zvukovi
tvoje disanje
a ispod prozora
pijanci pevaju
prigušeno
sećam se
odlaziš
''negde''
a ja te požurujem
da ne zakasniš
pravim se da ne znam
onda
iz bolnice se vraćaš sama
sa plavim
tamnoplavim
kolutovima ispod očiju
trebalo je nešto reći
znam
dok me nema
spakuješ svoje kofere
torbe
nesesere
ponešto je moralo da se stavi
čak i u pletenu korpu za pijacu
sećam se
ćutiš dok te pitam
sećam se
ćutim
nakon tvog ćutanja
gledam kroz prozor
čujem kako ostavljaš svoj ključ na kuhinjskom stolu
otvaraš vrata stana
sećam se
kako te udaram u lice
ta ruka će celog života praviti isti pokret
a ti plačeš
unapred



London – Chicago – New York, 1992.
Copyright © by Dušan Gojkov, 1992 – 2005.




staračka



izađem izjutra
ona još spava
na ulicu
vlažnu
od perača ulice
povedem i psa
njenog
našeg
naravno
šetamo tako
psić i ja
ko koga šeta
niko ne zna
uostalom
obojica smo u penziji
umirovljeni
da te bog sačuva
jasno
dok nas dvojica dolazimo do kafea
ona još spava
vidi se reka
svetluca mazut po njoj
konobar
dok sedamo
prinosi moje novine
njegov keks
za omanje životinje
jedan kup ruž
za mene
razblažen vodom
(jer tako ona
- koja - još - spava
od kelnera zahteva)
pas ide da piški
kaki
ali se vrati
dok listam umrlice
u novinama
gotovi smo
nema više potrebe
da sedimo u kafeu
proleće lako prevari
može i da se nazebe
dakle
penjemo se stepeništem
tiho
(ona još uvek spava)
ulazimo u stan
polagano otključavajući bravu
ne lajemo
ni jedan od nas
skidam šešir
kaput
cipele
obuvam kućne papuče
gledam je
(dok spava)
najznačajniju ženu na svetu
ženu šezdeset godina staru
pogledam psa
već umornog
i on ima svojih dobrih dvadeset
i mislim se
sad bi joj valjalo pripremiti kafu
(ona to voli izjutra)
odlazim
u kuhinju
ali
dok sipam vrelu vodu iz uzavrelog čajnika
opečem desnu ruku
ćutim
sâm sam kriv
idem u kupatilo
ormarić za prvu pomoć
mažem ruku kantarionovim uljem
to uvek imamo u kući
za svaki slučaj
onda žena moja
ustaje
jer pseto cvili
gunđa
dok mi previja ruku
starče glupavi
sa sedamdeset se ne prilazi
kuhinji
gledam je
osećam njen topao miris
nakon sna
zaljubljujem se
ponovo

Copyright © by Dušan Gojkov, 2004.




laku noć


laku noć, moje dame, laku noć
bliži se kraj ove operete

laku noć, moje dame, laku noć
odlazim da spavam
čist
bez slojeva šminke
godinama nanošenih

laku noć, moje dame, laku noć
da mi je svaka od vas podarila samo
po kamenčić tuge
sad bih morao da unajmim nosače
srećom
bilo je tu i radosti

nadam se da i vi pokatkad tako mislite

laku noć moje dame, laku noć
nije prošao ni jedan dan mog života
a da se ne setim
ponaosob
svake od vas

vaših mirisa
očiju
osmeha
grudi
bokova

vaših glasova

godine su ih pretvorile u hor
anđela
a uz takvu muziku
divno je tonuti
u san

laku noć, moje dame, laku noć



_____________________________________
Dušan Gojkov dosad je između ostalog objavio ove knjige proze: "Grand hotel" - kratke priče, "Slepi putnik" - roman, "Opšta mesta - jedan paraliterarni herbarijum" - roman, "Album fotografija 1991.-1993." - roman.
Dušan Gojkov
Pročitano 18967 puta.



NASLOVNA | ESEJ | INTERVIEW | KRITIKA | PROZA | POEZIJA | IMPRESSUM | KONTAKT

KNJIGOMAT © 2004-2013 Virtualni časopis za književnost      powered by: RADIUS-info.com