Izgleda da je ove godine književna sezona kiselih krastavaca počela nešto ranije. Izgleda da nas čeka sumorno ljeto (kad je naš laureat i "klasik" Ferić dosadan i netalentiran, kiseo), zapravo ne sumorno nego jako vruće s opakim suncem. Budući da sam lani imao frakturu lubanje smeta mi taj snažni reflektor na nebu i sporo se prilagođavam. Stoga, pokušavam zamračiti sobu i vrtim You Tube, a što drugo da radim sad kad krene godišnji? Muzika, pokoji film, tu i tamo. Sami u sobi, ja i ja. Moja prijateljica Kazuko, koja je studirala klavir, preporučila mi je jednom prilikom Goldberg variations od Bacha. Pa to ponekad pustim jer dugo traje i ne treba puno čeprkati po kompu. Kazuko je rekla da je Bach majstor kompozicije i harmonije. Slušam ga i pokušavam to shvatiti koliko mogu, a čini se da jest. Apstraktno je to. I tako palim "klimaks" dok Glenn Gould prebire po klaviru, čije su tipke lagano požutjele, kao nikotinizirane. I dok nježno vibriraju žice ponekad začujem kroz prozor zvukove grada, Cigani viču: nosimo šparhete, ormare, frižidere stare!, ili zacvili crvena lokomotiva manevarka na kolodvoru. A Glenn prebire li ga prebire. Poslušajte, ako ste raspoloženi.
