KNJIGOMAT
Virtualni časopis za književnost, godina deveta
Proza arhiv
10.2.2012
Danas u Lidlu







Jebemu pičkine kurca pičke u mrtvi kurčev kurac, nekad sam baš fakat brijao na na književnost, išao sam na sva gostovanja FAK-a, pogotovo kad su gostovali u Đuri. Mislio sam, koja jebena ekipa, fakat sam ih volio. Najviše sam otkidao na kratke priče Romana Simića, furala me ta neka njegova osjećajnost, to mi je bilo blisko, likovi u njegovim pričama ženske su prčili po zaključanim antikvarijatima i knjižnicama, i ta je spika na mom emotivnom planu i u mom osobnom imaginariju baš ono palila jako, totalno sam pušio te priče. Obožavao sam i Perišićev minimalizam, pa Borinu razvedenu rečenicu, Ušimovićev intelektualizam, to je ono baš bila ekipa kojoj sam želio pripadati, nešto s njima zajedno napraviti u ovom hrvatskom sivilu, možda neki super dramski tekst, nemam pojma. Jagnine kritke sam redovno iščitavo u Jutarnjem i učio po njima pisat. Jagnu sam smatrao totalnom baš ono žestokom kulericom, rokericom i vrsnom čitateljicom i kritičarkom. Ha-ha, kako je moćno rasturala Aralicu, svu tu desničarsku ekipu, baš im se ono stručno krvi napila, ha-ha, koja je to jebena kritičarka bila, ne, fakat ženska je kužila spiku, bio sam totalno ukopčan na njenu razornu vibru. Ono, Jagna, mrak, kožnjak, knjiga, rokerski prorijeđena kosa. A Jergović mi je naravno bio neprikosnoveni kralj, rasturač rasturača.

….A, danas, doktore pomozi mi. Morao sam se zaposlit na blagajni u Lidlu. Ne znam, plače mi se… radim svaki dan tamo, svi mi se smiju, u porodici također, gledaju me kao nekog tko nije uspio u životu, gle idiota, zanio se literaturom, a sad je težak jadnik, kakvo sranje, a uvijek je nešto čitao i pisao, kakav kurac, lik je ko mrtvi četnik.

…Blagajna, tu sjedim… Svi me jebu mozak. Jebemti mater i feminizmu, te drolje izborile su se da danas ja sjedim za blagajnom ko neki usrani kurac. Ja sam jebena blagajnička pička. Ja sam stradalnik života i literature.

…. A danas je, malo iza 16 sati u moj Lidl ušao Jergović. Vani je parkirao onu svoju jeep-kantu. Evo, i on je završio u Lidlu, doduše kao kupac, ali za njega je i to poraz. Kupio je nekakvu pivsku šunku na akciji, vino i četkicu za zube koja ima na drugoj strani čistač za jezik. Znači, totalna luzerana ako je i on počeo štedit. Ma, sve je to u kurcu, nekad sam vjerovao u tu spiku, ono, pisci smo, učimo jedni od drugih, a ovo sad… ma, ne, pa ne može to baš bit tako. Sva ta ekipa kojoj sam se divio danas su zadnji jadnici, teško mi se s tim pomirit, nitko više ne vjeruje u njihove priče. Ni u Miroslavu Mičanoviću ne vidim više hrvatskog Tolstoja… Svi drežde u nekim jadnim uredima… Nemam pojma. Sutra opet moram na blagajnu u Lidl. Nemam se muda ubit, bojim se da bih završio u paklu, al opet ne mogu više podnjet da me svi sprdaju. Nekad sam se sprdao sa ženskama koje rade u dućanima, a danas to sam proživljavam. Boli me više kurac i za književne potpore, to se odmah istopi jer se volim nalokat ko đubre, Sve je to tako jadno. Koje razbucavanje snova. U što se zaljubljujemo? U pičkine kurca kurac. Ma, ono.


Željko Špoljar
Pročitano 1714 puta.



NASLOVNA | ESEJ | INTERVIEW | KRITIKA | PROZA | POEZIJA | IMPRESSUM | KONTAKT

KNJIGOMAT © 2004-2013 Virtualni časopis za književnost      powered by: RADIUS-info.com