Polomih se. Slomio koljeno (operacija), ključnu kost (srećom "bez pomaka") nosnu kost. Potres mozga i totalna amnezija. Ne znam ni gdje se to dogodilo, niti kako. Ležim u Vinogradskoj već danima. Ves mi je donio film "Čovek nije tica". Tako je. Ko poleti razbije se. Kad tad rokne o beton.
I onda dolaziš ti, draga K. Zamolio sam te. Neprozirna si, zabrinuta i oprezna. Pitaš me: Tko te to pretukao? Ja ne znam odgovor, izgubio sam pamćenje. (A u stvari samo sam pao niz stepenice.)
Na kraju uhvatimo se za ruku.
21.7. bolnica Nazvala si i rekla da te ipak malo grize savjest. I da će mi šepanje dobro pristajati. Odlučio sam da te jednog dana zaprosim, ako sve ovo prođe. (Buncam li ovo uslijed unutrašnjeg krvarenja?) Buncanje je, kao i poezija, težak rad.
